Porodica već skoro šest godina trpi agoniju, čekajući izricanje presude pijanom vozaču
Vozač je proveo godinu dana u pritvoru, nakon čega se pušten da se brani sa slobode
“Godinama više nemam snage, to je rana na mom srcu i ona nikada neće zarasti”, ovim rečima započela je svoju potresnu ispovest Sanja Marić, majka nastradalog mladog sportiste Damjana Raševića (17) iz Loznice, kog je u saobraćajnoj nesreći usmrtio pijani vozač Ž. M. iz okoline ovog grada u oktobru 2019. godine.
NAJČITANIJA VIJEST:
U Jajcu danas dženaza tragično stradalom 11-godišnjaku a pojedinci planiraju održati vašar?
Agonija porodice traje već skoro šest godina, a svako suđenje budi bol i otvara nove rane, iako kako kaže neutešna majka, one nikada neće zaceliti, svi čekaju samo izricanje presude. Kako saznajemo, završne reči zakazane su za 25. april kada se očekuje i konačno okončanje samog postupka.
- Damjan se te večeri vraćao peške sa rođendana zajedno sa još dvojicom drugara, kada je na njih naleteo vozač “pežoa”. Udario je mog Damjana i nosio ga na haubi više od 20 metara i odbacio ga pored puta. Mene je nešto kasnije probudio poziv od sestre mog bivšeg supruga, te reči nikada neću zaboraviti. “Sanja, ustani, Damjan je imao nesreću”, ja sam od silnog šoka samo pitala da li je živ, ali odgovora nije bilo – priča majka prisećajući se teških dana.
- Otišli smo odmah u bolnicu, u svoj toj silnoj gužvi, susrela sam se sa ocem dečaka koji je bio sa mojim Damjanom te večeri, pitala sam ga za mog sina, a on mi je samo klimnuo glavom i spustio pogled, tad mi je sve bilo jasno, ceo svet mi se srušio u sekundi. Onesvestila sam se od šoka, a kada sam došla k sebi, prišao mi je Damjanov drugar i samo rekao: „Tetka Sanja, izvini!“. Nisam ni znala zašto mi se izvinjava, da bi mi posle ispričali da je to mladić kog je Damjan gurnuo i spasao sigurne smrti – dodaje neutešna majka.
Pobegao, kupio cigarete, pa se vratio na mesto nesreće
Prema njenim rečima, kasnije je saznala i ko je upravljao automobilom smrti i kako se čitava nesreća dogodila.
- Damjanovi drugari su mi pričali posle šta se zapravo dogodilo, a vozača su snimile i kamere sa obližnje pumpe. Gledala sam taj snimak, i dalje mi je prizor u glavi. Bio je mortus pijan, kolima se zaleteo pravo na njih, a onda je pobegao sa lica mesta. Kamere su ga snimile kako na pumpi kupuje cigarete, nakon čega se ipak zbog nečega vratio do mesta gde mi je ubio dete. Nije pokušao ni da mu pomogne, samo je tu sačekao policiju koja ga je odmah privela po dolasku – rekla je Sanja.
Okrivljeni Ž. M. proveo je u pritvoru godinu dana, nakon čega je pušten da se brani sa slobode.
- Imao je preko 2,3 promila alkohola u krvi, uništio je živote, a sa svojim nastavio dalje normalno. Godinu dana je proveo u pritvoru, a nakon toga živi i radi normalno. Loznica je malo mesto, nekoliko puta sam ga sretala u gradu, a jedan period je i taksirao, što me je jako uznemirilo. Zar treba još nekoga da ubije? – pita se Damjanova majka.
Damjanova porodica već godinama čeka pravdu, iako ne postoji ništa što će olakšati celu situaciju, nadaju se adekvatnoj kazni za njegovu smrt.
- Nadam se da je ovo kraj mučnim suđenjima, ja zbog svega nisam mogla da odem ni na jedno do sada, nisam imala snage da gledam u osobu koja mi je ubila sina, a suđenje je mnogo puta bilo i odlagano… Kada sam saznala da su za 25. april zakazane završne reči pred presudu, malo mi je laknulo, ali je isto tako to probudilo i neki strah u meni. Godinama čekam pravdu i nadam se da će presuda biti pravedna iako mog Daču ništa neće vratiti – kaže nam majka mladića.
Dača je bio “nebrušeni dijamant”
Damjan je bio učenik trećeg razreda srednje Tehničke škole u Loznici, na smeru auto-mehaničar, i veoma dobar, perspektivan bokser, član BK Vukovi sa Drine iz Loznice. Njegov trener Miodrag Damnjanović govorio je ranije za Kurir kada je ispričao kakav je bio Damjan kog je zvao “nebrušeni dijamant”.
NAJČITANIJA VIJEST:
Mališan (4) umro od jezivih opekotina: Sud treba da utvrdi ko je kriv, majka ili baba ili neko treći
- Bio je dete za primer, tako dobar, skroman. Kad me pitaju kakav je on, kažem želeo bih da mi sin bude takav, kao Damjan. Bio je vredan, marljiv, neverovatan dečko. Trenirao je boks, bio je veoma perspektivan, ko zna dokle bi dogurao i šta sve postigao u ovom sportu – rekao je ranije Damnjanović.
Damjan je redovno učestvovao na raznim turnirima, pred njim je bila svetla budućnost da te kobne večeri na njega nije naleteo “pežo” i prekinuo sve dečakove snove i planove.
- Mnogo je voleo boks i zanat za koji se školovao. Učio je za auto-mehaničara i želeo je da ima svoj servis, radionicu gde bi popravljao automobile. Planirao je da odmah po završetku škole počne da radi, da pomogne porodici, majci i sestrama, ali eto, sudbina – zaključio je tada on.
(Kurir)