Ispovest Vesne Zmijanac pretužna je
Jedna od najvećih balkanskih zvezda Vesna Zmijanac presrećna je što joj je život podario Nikoliju, ali malo ko zna da je pevačica, u periodu pre nego što je dobila naslednicu, prolazila kroz teške životne momente. Ovo je ispovest Vesne Zmijanac.
Ispovest Vesne Zmijanac teška je
Vesna je, naime, u svojoj autobiografiji “Kad zamirišu jorgovani” svojevremeno opisala bolne trenutke zbog gubitka dva sina, oba puta u sedmom mesecu trudnoće.
NAJČITANIJA VIJEST:
Lepa Brena u suzama zbog nje: To je jako teško…
– Bilo mi je, naime, suđeno da u vreme moje najveće slave spoznam i najveće duhovne muke, da veliku radost zbog velikog uspeha potisnem i isto tolikom (još i većom, zapravo!) žalošću, da kroz lako podnošljivu, malu i kratkotrajnu fizičku patnju tela spoznam i onaj ogromni, jedva izdrživi i večno prisutan bol, bol koji gubitak deteta ostavlja u roditelju – opisala je Vesna.
– Naše prvo dete, sina, Vlada Jovanović i ja izgubili smo 1986. godine, kada sam bila u sedmom mesecu trudnoće. Spontani pobačaj se dogodio u pauzi koncerta u Mladenovcu. I ne zamerite mi što tu scenu (porođaja koji je iznenada i prevremeno otpočeo i faktički se događao u garderobi iza bine hale u Mladenovcu, a trajao je i u toku puta do Beograda, pa i nekoliko minuta u bolnici) ne mogu da opišem čak ni danas, kada je prilično vremena proteklo.
– Jer, to je jedan od onih bolova koji još uvek boli, praznina koja još uvek zjapi istom tamom, i kad god se toga setim (a sećam se vrlo često), uvek mi se utroba zgrči, uvek mi se zguti u grlu i uvek sebe kaznim pitanjem (na koje još od onda slutim odgovor) – da li sam i koliko sam ja (načinom svog života, pre svega) kriva za to što se dogodilo?
– U prvih nekoliko nedelja nakon toga, dok je bol zbog gubitka bio još svež, želela sam da i ja nestanem, da me nema. Krivila sam sebe, ne tražeći nijednu olakšavajuću okolnost, i pri tom sam samoj sebi smišljala takve patnje i muke kao kaznu, da sam, možda, u jednom trenutku i prešla onu granicu koja razdvaja svesno sagledavanje činjenica od umišljenih, pomalo i bolesnih, u svakom slučaju pogrešnih (i grešnih!) zaključaka – glasila je ispovest Vesne Zmijanac, koja je nakon tragičnog događaja smogla snage da nastavi dalje, ne sluteći da je ponovo čeka isti scenario.
– No, život je tekao dalje. Posao je tražio svoje. Ponovo su zakazivana gostovanja otkazana zbog moje nesrećom prekinute trudnoće, a ja sam se svemu tome predala sa još većim žarom, u još bržem (gotovo besomučnom) tempu – želeći, valjda, da bežanjem u rad, u naprezanja i umor, zaboravim i tu neizlečivu ranu na duši (ona telesna, naravno, nije ni vredna pomena).
– Nisam ni slutila da me, na nesreću, isto to – i još teže i gore jer je ponovljeno i u vrlo kratkom vremenskom razmaku – čeka već nepunu godinu kasnije. Vladino i moje drugo nesuđeno dete, takođe sin, i takođe u sedmom mesecu trudnoće, izgubila sam pod približno istim okolnostima 1987. godine – napisala je Vesna.
NAJČITANIJA VIJEST:
– Pitala sam se i onda, i još uvijek se ponekad zapitam – čime sam zaslužila da mi se dogodi to što mi se dogodilo? Zbrajala sam (i još uvijek ih zbrajam) sve moje greške i grehove, sva moja voljna i nevoljna nepočinstva, sve moje besove i posebno izražene mane, sve one ružne pomisli koje sam o nekome ili nečemu imala, sve ono ne baš pohvalno što sam i sebi i drugima učinila, sve ono lepo i dobro što nisam ni sebi ni drugima učinila (a mogla sam ili sam morala), sve one trenutke u kojima sam nekoga (pa makar i nehotice) ovim ili onim, što sam rekla ili uradila, povredila – i tražila u svemu tome korene i razloge takve i tolike kazne koja mi je dosuđena – iskrena je bila Zmijančeva u svojoj autobiografiji.
Vesna je 1989. godine dobila ćerku Nikoliju koja je danas u braku sa kolegom Reljom Popovićem i imaju dve ćerke, Reu i Hanu. Relja i Nikolija redovno brinu o Vesni i obilaze je na Bukulji gde boravi nakon operacije.
AUTOR: SVET
IZVOR: Espreso
FOTO: Rajko Ristić
