Trčao sam nakon detonacije i uleteo sa druge strane stanice kako bi pomognem povređenima. Vidim dečka otpozadi, deluje mi na prvu da je dobro. Prilazim mu, a on u sedećem položaju. Bled kao krpa, a nema obe noge, nema krvi…
Sa knedlom u grlu ovo je za Kurir ispričao taksista koji je u petak, 1. novembra nekoliko minuta pre podne zatekao na taksi stanici u Železničkoj stanici Novi Sad, dok je čekao mušteriju. Betonska konstrukcija na ulazu u novosadsku stanicu, iz za sada nepoznatog razloga, pala je odjednom na prolaznike. Više od 80 spasilaca učestvovalo je u raščišćavanju ruševina, ispod kojih je 14 ljudi tragično nastradalo.
NAJČITANIJA VIJEST:
- Bio sam na stanici kada je došlo do tragedije. Svaki dan sam tu i cirkuliše jako puno ljudi. Tog dana u petak, bio sam ispred kola i u jednom trenutku dok sam čekao mušteriju čuo sam snažan potres – kaže takista i nastavlja da opisuje agoniju u kojoj se našao.
- Kao da je nešto puklo. Zatreslo se tlo, mislio sam da je možda i zemljotres u pitanju. Zagluveo sam od jake detonacije. Bio sam u oblaku prašine.
Sagovornik je potom opisao da je u celokupnom bunilu tog dana uspeo da reaguje.
- Pribrao sam se i počeo instiktivno da trčim ka stanici. Ostavio sam i otvorena vrata od kola, u tom trenutku nisam mislio ni o tome. Pogledao sam u stanicu i video da je zatrpana – kaže on i briše čelo od znoja.
- Uh. Ovako je bilo dalje. Krenuo sam da trčim na zadnji ulaz stanice kako bi iznutra pokušao da pomognem povređenima. Kad sam kročio u zgradu stanice počeo sam da se sudaram sa ljudima, svi su bežali negde. Kao da ne znaju na koju stranu da idu i gde su krenuli.
Taksista koji godinama radi i prevozi Novosađane, kaže da je usledila scena od koje ne može ni da jede, ni da funkcioniše.
- Na samom izlazu iz stanice, bukvalno na vratima video sam dečka onako s leđa. Trčim ka njemu i nadam se da je dobro, molim se u sebi. Dolazim do njega, okrećem se i vidim… – kaže naš sagovornik, koji potom počinje da plače.
Briše suze i skuplja snagu da nastavi razgovor koji kida dušu.
- Bled je kao krpa, ma kao beli papir, ne reaguje. Mislim, možda ne reaguje jer je u šoku od pada. A onda pogledam niže, vidim nema noge. Nema krvi, nema nijedne kapi – kaže taksista i dodaje:
- Počeo sam da trčim. Ne znam ni ja gde. Izgubio sam razum. Hteo sam da mu pomognem, ali on ne reaguje, sedi u nekom sedećem položaju i zaledio sam se.
Trebalo mu je nekoliko minuta da se opet pribere i dođe sebi od šoka koji je doživeo ulaskom na Železničku stanicu Novi Sad nakon nezapamćene tragedije.
- Pomogao sam drugim ljudima, a tom dečku su prišli ubrzo lekari Hitne pomoći, ja ne znam da li je on povređen ili je preživeo. Ali ja sam od šoka pobegao, grešna mi duša nisam znao kako da mu pomognem – rekao je skrivajući suze.
Išao sam posle da zapalim sveću za duše tih ljudi. Ja od petka, verujte mi, nisam isti čovek. Nisam. Ne spavam i ne mogu da zaspim jer imam te slike pred očima. To što sam video, zatekao ispod tih ruševina, to ne može da se opiše – ispričao je taksista.
NAJČITANIJA VIJEST:
OVO SU NASTRADALI U NESREĆI
Kotur Nemanja (17) iz Stepanovićeva
Ruman Anđela (20) iz Stare Pazove
Firić Đorđe (53) iz Kovilja
Firić Valentina (9) iz Kovilja
Firić Sara (5) iz Kovilja
Adamović Milica (16) iz Kaća
Karanović Mileva (76) iz Kaća
Arbutina Ćirić Sanja (35) iz Kaća
Hrka Stefan (27) iz Beograda
Milosavljević Miloš (21) iz Knićanina
Švonja Đuro (77) iz Stepanovićeva
Raković Vukašin (69) iz Bukovca
Sazdovski Vasko (45) iz Severne Makedonije
Raca Goranka (58) iz Novog Sada
kurir.rs
