Ljubavna priča Alena Delona i Romi Šnajder ima obrise najromantičnijeg filma, a tako su i živjeli – filmski.
Veza Romi Šnajder i Alena Delona, iako nije izdržala test vremena, opstala je u svijesti ljubitelja filma kao simbol lude mladalačke ljubavi. Djevojka iz dobrog doma sa besprekornim manirima i žestokim, neuređenim dečkom stvorila je jedan od najlepših parova u Evropi.
Romi Šnajder i Alen Delon upoznali su se, kako to obično biva kod glumaca, tokom snimanja filma. Bila je to međunarodna koprodukcija – “Kristin” – koju je režirao Pjer Gaspar-Huit. Sastanak glumaca glavnih uloga bio je pažljivo dogovoren – par se sreo na aerodromu 10. aprila 1958. Na pariskom aerodromu Delon je, obučen u elegantno odijelo, čekao Romi sa buketom crvenih ruža. U društvu nje bila je njena porodica, on, režiser filma, producent i još jedan glumac koji igra značajnu ulogu u “Kristin”, Žan-Klod Brijali.
Zanimljivo je da se Romi i Alen uopšte nisu svideli jedno drugom. Rečeno je da je nemačku glumicu nazvao loše obučenom “plavom guskom”, dok je ona kasnije za Delona rekla: “previše zgodan, previše poverljiv, suviše mlad dečak, obučen kao džentlmen, u košulji i kravati, i u previše moderno odelo”.
Romi Šnajder je u to vreme već bila zvezda u evropskim razmerama. Njena uloga u trilogiji o austrijskoj carici Sisi učinila ju je nacionalnim idolom i rado angažovanom glumicom. Delon je, s druge strane, bio još malo poznat, tek je započeo svoju karijeru. U filmu je trebalo da bude pozadina slavne nemačke zvezde. Štaviše, Alen i Roma su bili potpuno različiti po socijalnom poreklu i vaspitanju. Bila je usidjelica iz dobrog doma, navikla da se valja u luksuzu. On je, pak, bio neuredan mladić sa veoma teškim detinjstvom i nelagodnom mladosti koju je kao vojnik proveo na ratnom frontu u Indokini.
Međutim, filmska romansa se pretvorila u stvarnost i mladi su ubrzo uspostavili zajednički jezik. Doduše, Romi nije znala francuski, a Alen nemački, pa su komunicirali na engleskom. Glumica je, zbog nenaklonosti njene porodice prema neposlušnom Francuzu, skrupulozno skrivala svoja osećanja od najbližih. Ipak, jednog dana, tokom snimanja u Beču, njena majka je stigla u nenajavljenu posetu i zatekla ćerku u hotelskoj sobi u Alenovom zagrljaju. Porodica mlade glumice nadala se da će se afera završiti snimanjem filma “Kristin”. I sve je kao da je na to ukazivalo – po završetku snimanja, Delon je odleteo nazad u Pariz, a Šnajderova je krenula na avion za Keln. U poslednjem trenutku se, međutim, predomislila – vratila je kartu i promenila pravac leta za Pariz.
Po sletanju u Francusku, sa telefonske govornice je radosno pozvala iznenađenog Alena, koji je odmah stigao i odveo svoju voljenu u stan prijatelja Žorža Boma, u Malakuau 3. Tamo, u skromnom stanu, provodili su vreme zajedno. Romina porodica je njeno ponašanje tretirala kao bekstvo i po svaku cenu je pokušavala da je ubedi da se vrati. Međutim, tada ništa nije moglo razdvojiti par – bili su jednostavno nezemaljski zaljubljeni.
“Ljubav dvadesetogodišnjaka”
On je imao 23 godine, ona 20 – svet im je bio otvoren, a osećaj koji ih povezuje delovao je neobično jak. Godinama kasnije, Alen se priseća ovog perioda: “Ljubav dece od 20 godina je veoma lepa i veoma čista. Da, ona je bila moja prva prava ljubav, mladalačka ljubav. Tako nešto se ne zaboravlja! Znao sam da posle nje ništa više neće biti kao pre.”
Romi je, s druge strane, o svojim prvim mesecima života u Francuskoj sa Alanom pričala na sledeći način: “Imala sam devetnaest godina, to je bilo prvi put da sam nogom zakoračila na parisku kaldrmu i želela sam da doživim veliku ljubav prema nekome koga obožavam. Za mene je Pariz prvo bio Alen Delon”.
Francuski glumac je Romi pokazao sasvim drugačiji život od onog koji je do tada poznavala. U njemu je bilo slobode od svih, a posebno moralnih ograničenja. Glumici nije bilo stalo do buržoaskog morala u kojem je odgajana, pa je elegantno društvo zamenila pariskom boemijom. U Francuskoj su se, međutim, uloge zamenile – ovde je Romi bila gotovo anonimna, bez poznavanja jezika nije mogla da računa na zanimljive predloge, a u međuvremenu je Delonova karijera uzimala maha.
Večno vereni
Godine 1959. Magda Šnajder i njen suprug Hans Blatzheim kupili su ekskluzivno imanje u Švajcarskoj, na jezeru Lugano. Romi i Alen su zvanično živeli tamo, iako su u stvarnosti bili “pristojniji”. U vili Maro, glumičin očuh je organizovao verenički bal kako bi ugušio neselektivne komentare domaće štampe na račun njegove pastorke. Žurka je održana u martu 1959. Par je pred novinarima razmenio vereničko prstenje od pletenog belog, crvenog i žutog zlata. Još jedno slično fotografisanje za štampu sa zaljubljenim parom organizovano je za Božić. Bez obzira na to, datum venčanja nije određen, i stalno se menjao narednih godina. Romi i Alen su trebali da ostanu večni verenici.
Naredna godina donela je Delonu mnoge zanimljive filmske ponude, uključujući i ulogu u “Roko i njegova braća” Lučina Viskontija. Zaljubljeni su se ovom prilikom preselili u Italiju – dugo su boravili kod poznatog italijanskog reditelja, koji je često ugostio umetnike. Očigledno, Alen i Romi su tamo pokazali istinski italijansku prirodu – smenjivali su se u žestokoj svađi, a zatim padali jedno drugom u zagrljaj. Takođe su iznajmili kuću u Rimu, a Viskonti je ponudio Romi da se pojavi sa Delonom u francuskoj predstavi Piti She’s a Harlot, koja se pokazala kao važan vrhunac njene glumačke karijere i ugladila njen francuski.
Romi Šnajder i Alen Delon u privatnoj palati
Delonova rastuća popularnost i kontinuirani finansijski uticaj Šnajderovih mladalačkih uspeha omogućili su paru da iznajmi ekskluzivan stan u modernom pariskom kvartu, na aveniji de Mesin. Ljubavnici su željno pozivali novinare u svoje prebivalište i fotografisali. Takođe su kupili seosko imanje u blizini Pariza, u Tancoru, gde su uživali u druženju sa svojim psima.
Paradoksalno, povećanje životnog standarda postalo je prvi razlog za udaljavanje Romi i Alena. Stalno uključeni u razne ugovore, živeli su u stalnom neredu. Štaviše, Delon je pomalo preterano počeo da stvara svoju javnu sliku, u kojoj su materijalne stvari zauzimale ne beznačajan položaj. Takođe je pozvao sumnjivo društvo povezano sa gangsterskim svetom u svoju vilu, što je bilo povezano sa njegovim prepoznatljivim filmskim ulogama.
Kraj filmske idile
Mora se reći da Alen nije bio veran muškarac. Naprotiv, koristio je skoro svaku priliku da se upusti u prolaznu romansu. Romi je iskusila muke ljubomore, što je dovelo do večnih svađa, ali je stalno opraštala svom voljenom. Vremenom je počela da žudi za stabilnošću – za porodicom i decom, za koje je bila spremna da žrtvuje svoju karijeru. U septembru 1963. godine, pre nego što je otišla u SAD, gde je trebalo da snima još jedan film, glumica je napisala pismo svojim prijateljima: “Sada idem u inostranstvo. Mislim na vas i vratiću se, nadam se, već kao gospođa Delon”.
Alen je, međutim, krenuo u potpuno drugom pravcu i na kraju je Romi zadao ogroman udarac. Dok je njegova verenica bila u SAD, preko svog prijatelja Georgesa Beaumea, uručio je Romi pismo sa svojom odlukom da ode. Glumica je izuzetno teško doživela vest. Pala je u depresiju i čak se cenjkala za život. Delonova odluka je bila utoliko štetnija jer se glumac ubrzo oženio manekenkom koju je upoznao na snimanju Samuraja, Natali Kanovas, sa kojom je započeo aferu dok je još bio u vezi sa Romi.
Putevi legendarnog para su se razišli – on se upleo u uzastopne veze sa ženama, ona u dva propala braka. Delon je, međutim, zadržao veliku naklonost prema svojoj prvoj ljubavi i do kraja Rominog života, do njene tragične smrti, pružao joj je podršku. Zahvaljujući njemu skoro zaboravljena zvezda se vratila na veliko platno u finom stilu. Zaista, Delon je za Romi dobio ulogu u čuvenom “Bazenu” 1969. Na snimanju ovog filma su se sreli prvi put od njihovog spektakularnog raskida. Štaviše, igrali su ljubavnike, a strast koja izvire iz njihove veze od kadra do kadra deluje potpuno autentično.
Velika tragedija
Delon je takođe bio uz Romi u najtragičnijem trenutku njenog života – kada je 1981. umro njen četrnaestogodišnji sin David. Francuski glumac je bio taj koji je organizovao sahranu i brinuo se o privatnosti svoje bivše verenice. Veoma se trudio da vrati Romi u mentalnu ravnotežu. Nažalost, poslednji zadatak nije uspeo – Romi je najverovatnije izvršila samoubistvo u jednom pariskom hotelu 29. maja 1982. Alen je bio jedan od prvih koji je stigao na lice mesta i zatvorio se sa njenim telom u samoću da oplakuje svoju voljenu. On se pobrinuo za pogrebne formalnosti, iako nije sam prisustvovao ceremoniji – rekao je da je bio oduševljen time. Priča se i da glumica ne leži na zvaničnom mestu sahrane, već da je Delon sahranio Romi na svom imanju.
Tokom narednih godina, Alain se često prisećao svoje bivše velike ljubavi. On je primio počasnog Cezara koji joj je posthumno dodeljen 2008. Upitan da li žali što se nije oženio nemačkom glumicom pre mnogo godina, odgovorio je potvrdno.
Da su Romi i Alen ostali u braku da li bi priča ispala drugačije? Možda… Delon je na dan smrti svoje voljene iskreno rekao: “Nikada neću zaboraviti njen osmeh. Isteklo je pravo iz duše.”
stil.kurir.rs
