Posle zločina je nestao, a njegovo telo je pronađeno 40 dana kasnije u blizini Leskovca.
Ubio je sedam osoba, uključujući članove porodice, a motiv je navodno bila ljubavna osujećenost.
Prošlo je skoro 24 godine od krvavog pira koji je počinio Dragan Čedić (32). Sve se odigralo u julu 2002. godine kada je zavio u crno četiri porodice. On je za samo 25 minuta usmrtio sedam osoba i to navodno zbog ljubavnih problema.
Najpre je u bilijar klubu “Sedam” u Ulici Filipa Višnjića ubio Nenada Lukića (30) i teško ranio Slavoljuba Kržalića, vlasnika kluba koji je kasnije zbrinut u leskovačku bolnicu.
Kada se uverio da je Lukić mrtav, Čedić se “vartburgom” uputio ka svojoj supruzi s kojom je bio pred razvodom. U tom trenutku ona je više od godinu dana živela sa ćerkicom u kući svojih roditelja u Ulici Mileta Ćalovića broj 17, u blizini “Jugopetrolove” benzinske pumpe u Podvorcu.
Za nepunih pet minuta Čedić je tamo napravio masakr. Ubio je suprugu Biljanu, njenu sestru Ivanu Kalčić koja je s dvoje dece došla iz Požarevca u posetu sestrama, zatim drugu Biljaninu sestru Jelenu Zdravković i njenog supruga Bobana.
Na meti ubice našle su se i dve Jelenine školske drugarice i komšinice koje su došle da se vide s njom. Čedić je usmrtio Jelenu Zlatković, ćerku poznatih profesora srpskog jezika i književnosti, a njena drugarica je imala sreće jer je zadobila lakše povrede, pošto je metak okrznuo ispod desne mišice. Ona se, međutim, nalazila u stanju šoka.
Ubica je posle zločina, prema kazivanju komšija, ponovo seo u “vartburg” i otišao samo četiri stotine metara dalje, do tetke po majci ubijenih sestara.
Ni tamo nije imao milosti. Upao je u kuću i ubio Biserku Ristić, službenicu u opštini, a teško ranio njenog supruga Blagoja i sina jedinca Đorđa, koji je pogođen u stomak.
Blagoje Ristić ranjen je u levu riku, ali se njegovo stanje iskomplikovalo zbog oštećenje arterije, pa je operisan na Neurohirurškoj klinici u Nišu. Blagoje je nakon operacije kratko ispričao da je “bilo strašno”.
Biserkin svekar Slavko Ristić ispričao je kasnije da nije video ubicu, ali da je za sobom ostavio krvave tragove.
– Spavao sam u prizemlju. Čuo sam pucnjavu i skočio. Video sam sina na stepeništu kako se ruši i drži ruku. Iz nje je šikljala krv. Zvao sam komšije i oni su ga prevezli u bolnicu. Kada je polazio rekao mi je da vidim šta je sa Bisom… Imao sam šta da vidim. Pored kupatila Biserka je ležala mrtva u lokvi krvi. U tom momentu nisam video Đorđa – ispričao je nesrećni čovek.
Njihov komšija i rođak Dejan Pešić ispričao je da je oko ponoći čuo rafal, ali da je mislio da neko slavi. Međutim, da se nešto strašno dogodilo shvatio je čuvši Biserkine vriske.
– Kada sam izašao iz kuće video sam Blagoja kako leži sav krvav pored stepenica. Zavili smo mu ruku krpom i otišli na sprat. Jeziv prizor. Bisa je ležala mrtva u lokvi krvi, a Đorđe, takođe krvav, stajao pored odškrinutih vrata kupatila i vrištao. Oca i sina strpali smo u kola i odveli u bolnicu, ali jadnoj Bisi, koja je bila predivna žena, nije bilo pomoći – prepričao je Pešić.
Prema policijskim navodima, u kući gde je izvršen zločin nalazilo se i dvoje dece Ivane Kalčić – sedmomesečna beba i dvogodišnja devojčica, koje su u to vreme spavale.
Motiv zločina poremećeni bračni odnosi
Nezvanično se moglo čuti da se motiv stravičnog masakra krije u činjenici da ubica nije mogao da prežali što ga je Biljana ostavila i započela odnos sa Nenadom Lukićem koji se prvi našao na nišanu ubice. Bio je nezaposlen, živeo je prodajući švercovanu robu na pijaci, a kolege su ga opisale kao mirnog, sve dok ne poludi.
– Još pre godinu dana mi je pričao da će ubiti ženu ako mu se ne vrati. Stekao sam utisak da je mnogo voli. Ali, da nešto s njim nije u redu videlo se i po tikovima na licu.
Mi smo to pripisivali njegovom učešću u ratu na Kosovu i Metohiji – ispričao je jedan od njegovih kolega sa pijace.
Nestao, pa pronađen u jarku
Posle krvavog pira, Čedić je nestao bez taga. Sedmostrukog ubicu danima su tražili po čitavom Jablaničkom okrugu, a lokalnoj policiji u pomoć su pritekle i i specijalne jedinice iz Beograda. Javljali su ljudi da su ga viđali na raznim mestima, ali nijedna od tih dojava nije zapravo bila tačna, odnosno nije dovela do Čedića.
Čedićevo telo pronađeno je u ataru sela
Četrdeset dana posle zločina, rešena je misterija Čedićevog nestanka, pošto je njegovo beživotno telo pronađeno u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, u šipražju pored puta koji vodi do obližnjeg Šišinca.
Policija i meštani, okupljeni na mestu gde je nađen Dragan Čedić, ispričali su da su telo u 12.45 sati našli Stojan Jović i njegov sin Ivan koji su kosili livadu. Ivan je najpre primetio crnu ručnu bombu, a potom pištolj i konačno telo nepoznatog muškarca.
Meštani tvrde da se iz tog pravca oko 11 sati čuo jedan hitac iz pištolja, pa se kalkuliše da je Ivan opalio iz pištolja koji je našao pored tela.
Ko je bio Dragan Čedić
Dragan Čedić iz Leskovca, koji je u noći između 27. i 28. jula za nepunih pola sata oduzeo sedam, a ugrozio četiri života, ostavljao je utisak tihog momka iz komšiluka. Odrastao je u skladnom braku, nije bio problematično dete. Završio je Srednju veterinarsku školu, ali je porodicu izdržavao od šverca. Na zelenoj pijaci godinama je imao zakupljenu tezgu na kojoj je prodavao raznu tehničku robu i posuđe.
Da nije bilo tikova, koji su s godinama bivali sve izraženiji i praćeni kricima, ni po čemu se ne bi izdvajao od svojih vršnjaka tridesetogodišnjaka. Njegova porodica, rođaci i bliski prijatelji znali su, međutim, da se iza prividno mirnog momka krije ličnost po čijoj glavi se vrzmaju mračne misli. I policija je u više navrata obaveštavana o tome, kao i Centar za socijalni rad gde se, u sklopu brakorazvodne parnice Dragana Čedića i Biljane vodio postupak. Niko nije reagovao. Desila se tragedija koja je kod Leskovčana izazvala šok.
