Za samo 48 sati javnost u Srbiji se pitala kako je dvanaestogodišnja devojčica sa Novog Beograda kojoj je vršnjak polomio nos, sa kakvim povredama je učenik škole u Železniku koga je drug iz klupe ubo nožem, a onda smo svi zanemeli pred informacijom o snimku oralnog s*ksa troje trinaestogodišnjaka iz Surdulice. Šta se događa sa decom, gde smo kao društvo pogrešili i čija je sve odgovornost i obaveza da se ovakvi događaji spreče, istraživala je reporterka Blic televizije Helena Košutić.
– Mi živimo u jednom društvu gde je jako visoka tolerancija na nasilje na raznim nivoima i gde deca faktički vide modele nas odraslih kako se ponašamo, počevši od javnog prevoza do skupštine, kako se svi izražavamo i kako se ponašamo jedni prema drugima. Društvene mreže imaju jako veliki utjecaj na njih, a tamo se plasiraju razni sadržaji sa nasilnim načinom ponašanja, razrešavanja konflikata i tako dalje. Bili smo svedoci raznih tragedija, da tako kažem, koje su se emitovale preko društvenih mreža, koje sve mogu kod dece da izazovu toleranciju na nasilje – rekla je za Blic TV pedagog Ljiljana Marković.
– Mislim da su škole ostale poslednje koje se bave tim problemima i tu je neophodna pomoć svih ostalih institucija i njihovo uključivanje kako bi se ti problemi rešili. Problem nije nastao samo u školama, problem je u celokupnom društvu i ako imamo jedno ponašanje koje je u društvu, to deca gledaju i prenosi se i na školski ambijent – kaže član tima za suzbijanje nasilja u školama Robert Džunić.
Formalno – postoje procedure, timovi za nasilje, psihološko-pedagoške službe, pojačan vaspitno-pedagoški rad. Čak je i školska godina počela uvođenjem nečega što se zvalo “Vrlina i vrednosti kao životni kompas”, pa se o tome razgovaralo, kažu roditelji – tek u prvih nekoliko dana. Kompas, očito nije pronađen.
– Nastavnici ne mogu da vaspitavaju našu decu nekim svojim metodama, od nastavnika se očekuje određen, da kažem, način ponašanja u školskoj sredini i na takav način oni u stvari utiču i vaspitavanje naše dece. A što se tiče roditelja, čini mi se da je došlo do nekog pomeranja od tog tradicionalnog načina vaspitavanja koji je bio kada sam ja bila dete. I došli smo na jedno mesto tranzicije gde nemamo jasnoću šta i kako treba da radimo. Jer se stalno ističu prava dece koja su jako važna i treba ih uvažavati. Ali nekako roditelji nisu naučili kako da postavljaju granice, kako da budu dosledni, a da istovremeno uvažavaju ta prava dece – kaže Marković.
Postoji li način da se vršnjačko nasilje ipak stavi pod kontrolu? Izmenom zakona od drugog polugodišta uvode se nove sankcije za nasilne učenike – suspenzija sa nastave i smanjena ocena iz vladanja koja ulazi u opšti uspeh. Hoće li to biti dovoljno?
– Zaista, i te promene tek treba da krenu sa usaglašavanjem i da daju određeni rezultat. Tu je došlo do promena – ocene iz vladanja i pojačan vaspitni rad koji se sprovodi u svakoj školi. Imate i kao novinu moguće suspenzije učenika kada dođe do težih povreda. Učenicima, najmanje pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka. Verujem da će škole koristiti tu mogućnost – zaključio je Džunić za Blic TV.
Na papiru da. U praksi – od ružne reči do ružnog dela je iz dana u dan sve manje koraka, a tolerancija na nasilje daleko od nulte.
blic.rs