Dunja Marković je pronađena živa i zdrava na 700 metara od kuće u Ubu
Majka Kristina sumnja da je neko odneo njenu ćerku na to mesto
“Drago mi je što su mi ćerku našli živu i zdravu, ali od tog dana ja živim u strahu”, ovim rečima započinje ispovest za “Blic” Kristina Milošević, majka devojčice Dunje (2) koja je nestala 3. marta u Ubu i posle višesatne temeljne potrage nađena na 700 metara od kuće gde je poslednji put viđena.
NAJČITANIJA VIJEST:
Mesec i po dana od devojčicinog nestanka, njena majka Kristina, oglasila se za “Blic” i otkrila detalje agonije koju je prošla kada je saznala da joj nema ćerke, ali i kako se danas oseća.
- Drago mi je što su mi našli ćerku živu i zdravu, ali ja od tog dana živim u strahu. Pre neki dan sam bila na mestu gde je pronađena i mislim da nema šanse da je sama mogla do tamo stići. Da pređe njive oranice, livade, potoke, šumu, njene male noge nisu mogle sigurno – kaže Kristina.
“Od tog dana ne spavam spokojno”
Prema njenim rečima, Dunja nije imala ogrebotine, niti je bila mnogo prljava kada su je pronašli, zbog čega majka sumnja da je njenu ćerku neko odneo na to mesto.
- Moja Dunja nije imala nijednu ogrebotinu, niti je bila mnogo prljava, a da bi stigla do tamo morala je pada, pa ustaje, zbog čega bi se izgrebala i isprljala. Imala je samo opekotinu na dva prstića leve ruke, za koju su mi lekari rekli da je od promrzlina. Zbog toga ja mislim da je nju neko tamo odneo. Zašto, ne znam, ali od tog dana ne spavam spokojno. Bojim se za našu bezbednost. Volela bih da se istraži šta se zaista desilo, ali ljudi oko mene mi kažu, nemoj kopati, budi zahvalna što su je našli – priča Dunjina majka.
Otišla na sahranu, deca ostala kod svekrve
Kristina se prisetila kako je saznala da joj deteta nema.
- Veče pre nestanka otišla sam u Lazarevac, jer mi je umro brat. Muž mi je rekao da slobodno idem, a on je ostao sa decom. Ujutru je otišao na posao, a meni je rekao da je decu ostavio svekrvi na čuvanje. Mislila sam da su na sigurnom. Sutradan je bila sahrana, nakon koje sam odmah sela u auto i krenula nazad kući – priča ona.
“Videla sam da mi fali jedno dete”
Dunjina mama ispričala je za “Blic” kako je izgledao trenutak kada je saznala da joj je ćerka nestala.
- Kada sam došla kući, slomljena od bola za bratom, na vratima me je sačekao sin i pitao me zašto plačem. Izneli su mi vodu i pepeo, jer je takav red kada se dođe sa sahrane. Potom sam ušla u kuću, deca su sedela i gledala televizor, u tom trenutku sam videla da mi fali jedno dete. Pitala sam gde je Dunja, deca su me zbunjeno gledala, nisu znali, jer nisu ni primetili da je nema – priča Kristina i dodaje da tada kreće agonija:
- Muž zove svekrvu da je pita da li je dete sa njom, ona odgovara: “Što bi ja tvoje dete vodila sa sobom”. Proverimo nadzorne kamere, na njima se vidi kako je Dunja krenula prema livadi. Krećemo da je tražimo po livadi, dvorištu, po šupama, otvaramo šahte da vidimo da nije negde upala. Kako je krenuo mrak da pada, muž kaže: “Zovi policiju, nema nam deteta”.
Dečije stope uočene do njive
Kako tvrdi majka, stope Dunje Marković uočene su samo do prve njive oranice.
- Po prijavi, odmah je došla policija i krenula je potraga. Svi u selu smo uključili lampe i tražili Dunju. Prešli smo njive, trnje, potoke nigde je nije bilo. Njeni koraci uočeni su samo od kuće do prve njive. Dalje su se videle samo velike stope, kao da ju je neko nosio, u šta sumnjam od početka. Bili smo čak i na tom mestu gde je pronađena, ali je nije bilo – priseća se majka.
Potraga je trajala celu noć i nastavljena je ujutru. Dunja u ranim jutarnjim časovima pronađena je u šumi, 700 metara od mesta nestanka.
Pronađena u šumi
Devojčicu Dunju Marković, promrzlu i uplakanu, našli su pripadnici Gorske službe spasavanja zajedno sa psom, nakon čega je predata lekarskoj ekipi Hitne pomoći na dalje zbrinjavanje.
NAJČITANIJA VIJEST:
- Ujutru je sestra uletela u kuću i rekla mi da su mi našli ćerku. Istrčala sam odmah iz kuće da je vidim. Bila je u bluzici, kosa joj je bila lepršava, u licu je bila ljubičasta, Odmah su je sproveli u bolnicu u Valjevo, a onda u Tiršovu. Nije imala snage da plače, nije nas odmah ni prepoznala. Stavili su grejalice oko nje da se zagreje. Sutradan kad se probudila i kada nas je ugledala prvo što je rekla je “Tata”, a onda je zvala brata Kevina – kaže Kristina.
Šta se videlo na snimku?
- Moja ćerka je na svu sreću pronađena živa i zdrava, ali ja sam sigurna da ona nije sama otišla. Na snimku se vidi kako se Dunja smeje i trči prema nekome. Sigurna sam da ju je odveo neko ko dobro poznaje i nas i Dunju, ali i ko zna kamere gde su raspoređene.
Blic.rs