U ratnoj 1993. godini, kada je već imala troje dece i bila udovica, Ivanka je pronašla napušteno dete i odlučila da ga uzme pod svoje okrilje. Danas je Elvis, tada jednogodišnji dečak, punopravni član njene porodice
Elvis je imao godinu dana kada ga je Ivanka pronašla u ruševinama u Hrasnici za vreme rata u Sarajevu.
Ivanka Šućur je spasla Elvisa Salkanovića, ona ga je izvukla iz ruševina zgrade koja je još uvek bila granatirana. Da bi mu obezbedila mleko u prahu koje je delio “Karitas”, ona je svakih 7 dana davala krv, jer je to bio uslov da bi dobila paket sa mlekom i to je trajalo tri meseca, sve dok je nistu otkrili.
NAJČITANIJA VIJEST:
OVO JE MIROSLAV KOJI JE UBIO OCA Užasu prethodila svađa: Evo šta je do sada otkriveno
Ivanki su u parku pravednika u Italiji sagradili drvo života i podigli spomenik hrabrosti u njenu čast. To je zaslužila svojim delom jer je tokom rata spasila život Elvisu Salkanoviću.
“Izvukla sam ga iz ruševina, zgrabio me oko vrarta, kad je video moju ćerku na prozoru samo je rekao – mama i to su bile njegove poslednje reči. Posle je zanemeo valjda od straha, od tih granata koje su padale”.
“Bila mu je cedulja vezana zavojem koju je moja ćerka našla. Na cedulji je pisalo – majka umrla, otac pobegao. Moli se onaj ko nađe dete da se preda policiji da mu se nađe otac. Otac je pobegao u svoje selo blizu Tuzle. Mali je rođen 9. januara 1992. godine.”
Kažu da je hrabrost vrlina zbog koje ljudi u opasnim situacijama čine plemenita dela. Ako je to istina, Ivanka Šućur iz Hrasnice zaslužuje da se zove jednom od najhrabrijih majki na svetu. Njena priča je inspiracija i podsetnik na to šta znači prava ljubav i požrtvovanost.
“To se dogodilo 16. oktobra. Izašla sam iz kuće da donesem vode i tada sam prvi put videla Elvisa. Čula sam njegov plač. Držao je u ruci flašicu s prokislim mlekom, a odeća mu je bila blatnjava. I danas čuvam tu odeću – nikad je neću oprati,” prisetila se Ivanka.
Šta je osetila u tom trenutku, nije mogla da opiše rečima, ali kaže da joj srce nikada nije tako jako zakucalo. Bez dvoumljenja ga je uzela i odvela kući, gde su je dočekala njena deca – Goran, Zvezdana i Svetenka. Najstariji sin Goran, tada dečak, odmah je prigrlio Elvisa.
“Goran je rekao da Elvisa nikome nećemo dati. I danas ga brani – ne da ni da ga naružim,” priča Ivanka kroz osmeh.
Srećna porodica uprkos svemu
Elvis je odrastao uz ljubav i podršku Ivankine porodice, ali se tokom detinjstva suočavao s pitanjima o svom poreklu. Kada je imao osam godina, pitao je zašto ga je biološka majka ostavila.
“Srce mi se steglo, nisam mogla da mu kažem istinu – bio je još mali. Rekla sam mu da svi imamo svoje razloge i da majke nekada čine ono što misle da je najbolje. Nakon toga više nikada nije pitao,” kaže Ivanka.
Jednom prilikom, Ivanka se čula s Elvisovom biološkom majkom, koja je pokušala da stupi u kontakt s njim. “Pitala ga je da li mu nešto treba. On joj je odgovorio: ‘Treba mi samo majčina ljubav.’ Spustila je slušalicu i nikada se više nije javila,” objašnjava Ivanka.
Biološki otac Ahmed nikada nije potražio sina, ali s njegove strane Elvis ima dva polubrata. S jednim od njih, Alenom, Elvis je uspostavio sjajan odnos. “Dolazio je kod nas, a i Elvis mu ide u posetu. Nedavno mu se javio i drugi polubrat iz Nemačke,” priča Ivanka.
Plemenitost bez granica
Ivanka je tokom života pokazala neverovatnu hrabrost i dobrotu. Tokom rata, brinula se o starijoj komšinici Adili Trivučić, koja je izgubila sina.
“Nosila sam joj obroke svaki dan. Kada je umrla, podigla sam kredit od 1.500 KM da bih je sahranila. Ni danas ne znam kako ću to vratiti, jer živim od muževe penzije,” objašnjava Ivanka.
Njen muž Nedeljko je poginuo od granate nekoliko meseci pre nego što je pronašla Elvisa. Uprkos ogromnim teškoćama, Ivanka se posvetila svojoj deci.
“Znala sam i po četiri puta mesečno da dajem krv kako bih dobila nešto hrane. Ali nisam odustajala. Elvis je moje dete i nikome ga ne dam,” odlučno kaže.
Nagrada za hrabrost i ljubav
Ivankina dobrota nije ostala neprimećena. Dobila je nagradu “Srce na dlanu” od Stjepana Mesića za dobro delo, kao i priznanje “Duško Kondor” od Svjetlane Broz. U Italiji, u Padovi, u “Parku pravednika”, podignut je spomenik u njenu čast.
Međutim, Ivanka skromno kaže da joj te nagrade ništa ne znače u poređenju s ljubavlju svoje dece. “Elvis je moja najveća nagrada. On ima posao koji voli i srećan je. Čula sam da ima neku devojku, ali Goran o tome vodi računa. Meni je važno samo da su mi deca srećna i zdrava,” kazala je Ivanka kroz osmeh.
Majka hrabrost sa četvoro dece i četvoro unučadi
Ivanka je 2016. godine preminula, iza sebe ostavila četvoro dece i četvoro unučadi, ali kaže da se nikada nije osećala bogatije.
“Moj život nije bio lak, ali sam imala ljubav svoje dece. I to je najvažnije. Bogata sam žena,” zaključuje Ivanka, majka čija je priča lekcija o nesebičnosti i pravim vrednostima.
“Moja majka je bila izuzetna žena, a to nakon njene smrti potvrđuju i komšije, poznanici, ali i mnogi ljudi koji su je ispratili na gradsko groblje u Vlakovu. Nikada nije delila ljude po veri, polu ili rasi, a tako je i nas vaspitavala. Ni pre rata, ni tokom rata, ni sada, niko od nas braće i sestara nije opterećen podelama”, priča Elvis.
Govoreći o voljenoj majci, još uvek mu je teško da pronađe reči, posebno zato što je poslednje nedelje njenog života proveo uz nju, od jutra do večeri. Iako je radio kod privatnika kao kamenorezac, kada je Ivanka izašla iz bolnice, dao je otkaz kako bi bio uz nju, jer su brat i sestra radili.
“Od 24 sata, Elvis je uz mamu bio 18. U samo dva meseca, majka se teško razbolela. Tog 9. februara, tražila je da pozovemo Hitnu pomoć, koja ju je odvela u bolnicu. Elvis, Goran i ja smo je ispratili i ostali tamo čekajući lekare, sa strepnjom i nadom”, priča Sretenka.
Planira odlazak u inostranstvo
“Kada su nam u 5:15 sati javili da je preminula, Elvis se potpuno slomio. Samo je tražio da vidi majku. Tek kada smo njega umirili, postali smo svesni da nje više nema”, nastavlja Sretenka, dodajući da joj je najteže svake večeri oko 20 sati, kada je majci obično telefonirala da pita kako je.
NAJČITANIJA VIJEST:
Na pitanje šta planira sada kada majke više nema, Elvis sleže ramenima. Ponudu da ode na rad u Nemačku ranije je odbio zbog njene bolesti. Međutim, sada je ponovo počeo da razmišlja o toj mogućnosti.
Sve je još sveže, neka prođe još malo vremena, pa ću odlučiti – kaže Elvis i priznaje da će mu, ako ode u inostranstvo, biti teško da napusti brata i sestru.
Sretenka i Goran svesni su da ne mogu zauvek zadržati brata pored sebe.
Uvek ćemo biti uz Elvisa i pomagati mu. To smo obećali majci pre nego što nas je napustila – zaključuju Sretenka i Goran.
stil.kurir.rs
