- Svaki dan nađemo nešto novo da nas malo iščupa. Evo, Janja sad dođe da me zagrli kad vidi da to radi Jakov. A nije imala nikakav kontakt, nije se odazivala, okretala – ništa. Uvek se da naći neka radost iako nam dvoje dece ima autizam. Bilo je stravično prve dve-tri godine, ali moraš da prihvatiš. I kad vidiš da su imalo bolje, da ti vetar u leda – priča za Kurir Zaga Stankić iz Mladenovca.
Zaga je medicinska sestra. Još kad je njihova Janja imala dve i po godine, videla je da nešto ne valja. Zapravo je znala i šta. Ali je odbijala da i samoj sebi prizna. Još je bila i u drugom stanju. Čekali su Zaga i Aleksandar – Jakova. Ali srećan život je ubrzo prekinut.
NAJČITANIJA VIJEST:
Taksist Branko donirao bubreg prijatelju iz školske klupe: “Sada smo braća”
- Znala je Janja pokoju reč, spavala, jela, funkcionisala normalno. I odjednom kao isključena, kao da je neko pritisnuo prekidač. Sve je prestala, i da spava, i da priča, i da jede. Non-stop budna, u pokretu, lepršanje rukama, ispuštala je neke čudne zvuke. Sve se odjednom iskidalo na komadiće. Znala sam da je to autizam. Imala je školske simptome. Ali sam se negde potajno nadala i da nije. Tad sam rodila i Jakova. On kasnije reč nije progovarao. Ispostaviće se da i on ima autizam – kazuje Zaga, dok će Aleksandar:
- Šok! Prvih nekoliko meseci bilo je baš teško: “Kako i zašto? Zašto baš oboje? I šta dalje?” Ma kakvi bili, oni sve osećaju, i tvoju nervozu, i tugu. Ali ne damo da to osete. Kad zaspe, nas dvoje sednemo u sobu, izjadamo se, padne i neka suza. I ideš dalje. Boriš se.
Iako borba traje sedam i po godina, nisu imuni na sve muke. Naprotiv.
- Još se susrećemo s pogledima, coktanjima, gledanjem ispod oka. To je, nažalost, normalno kad imaš decu sa smetnjama u razvoju. Ne bude ti svejedno, ali sad sve manje i manje obraćam pažnju na te stvari – veli Zaga.
Ovo pišemo na Svetski dan osoba sa autizmom. A zapravo bi trebalo svaki dan. Jer oni zaslužuju da budu isti kao i svi. Ali nije tako. Neretko se i porodice raspadaju, parovi se rastaju. Pritisak je veliki.
- Znam masu mama koje su ostale same posle te dijagnoze. Ali Acu i mene je sve to još više vezalo. Imamo padanja. Ali je dobro što kad padne jedno, drugo ga teši. A i Aca nije taj tip da ostavi nekog na cedilu, posebno ne svoju porodicu. On je kod kuće, ja radim i bukvalno nemamo kome da ih ostavimo, tako da nikada ne možemo da odemo negde zajedno. Nekada smo imali dosta prijatelja, a kad je ovo došlo, knjiga se svela na dva slova – Zaga će, a Aleksandar se nadovezuje:
- To što naša deca imaju autizam nas je još više vezalo. Oni ne mogu bez nas. Supruga mi je najveći oslonac i idemo dalje. Uvek smo raspoloženi, kroz igru, kroz priču.
Aleksandar je dobio bolovanje, nada se da će ga imati dok i Jakov ne napuni 18 godina. Podigli su i kredite. Logopedi, defektolozi o trošku države nisu dovoljni. Čuju da lek postoji u Japanu. Skuplja cela Srbija pare. Dva puta odlaze. Pomak vide.
- Dosta su napredovali. Za razliku od pre tri godine, kada se nisu odazivali na svoje ime, ne znaju šta hoće. Kad zaplaču, ne znamo da li ih nešto boli ili su uznemireni. A sad Jakov uzme telefon, pa Zagi kaže: “Dođi kući, kupi kompir”. Mnogo voli pomfrit. Janja zna da ne sme da dira šporet, ali postavi tanjire.
Janja će uskoro 10 godina, Jakovu je sedam. Još nose pelene.
OVAKO MOŽETE POMOĆI JANJI I JAKOVU
Upiši 1544 i pošalji SMS na 3030
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001725538-34
Uplatom na devizni račun: 160-6000001726334-71
IBAN: RS35160600000172633471
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
NAJČITANIJA VIJEST:
- Ali znaš, i tu ima pomaka. Janja ponekad ode u toalet, čim otopli, pokušaćemo da joj ih skinemo. A ubeđena sam da će ih i Jakov skinuti čim nju vidi, mnogo je imitira – Zaga će sa osmehom.
Devojčica ide u specijalnu školu. I tu hvale njen boljitak. Mališan je dobar u vrtiću, na jesen će u istu školu sa sestrom. A Zaga i Aco će dalje. Moraju. I ne žale se. Krajem godine opet će put Japana. Opet će trebati naša pomoć Ali šta je za Srbiju dva miliona dinara. Ništa!
- Uz te injekcije iz Japana i rad stručnjaka, a plaćamo i logopede, defektologe uz ono što nam sleduje od države, napredak se vidi. Možda je to nekome malo, ali nama je ogromno. Malim-velikim koracima idemo napred – kaže Aca.
Čak se spremaju da Janja prvi put proslavi rođendan – u igraonici. Hej, slave rođendan! Život je lep…
Kurir.rs
