U Višem sudu u Beogradu sutra ujutru biće izrečena druga prvostepena presuda Miljani i Vladimiru Kecmanoviću, roditeljima dečaka koji je 3. maja 2023. godine počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kada je ubijeno devetoro učenika i radnik obezbeđenja.
Ova odluka suda dolazi nakon ponovljenog postupka, budući da je Apelacioni sud ranije ukinuo prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na roditelje maloletnika i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Prvom presudom Vladimir Kecmanović bio je osuđen na 14 i po godina zatvora, dok je Miljani Kecmanović bila izrečena kazna od tri godine zatvora. Instruktor streljane Nemanja Marinković tada je bio osuđen na 15 meseci zatvora zbog lažnog svedočenja, a Apelacioni sud je taj deo presude preinačio u kaznu od godinu dana kućnog zatvora. Više javno tužilaštvo u Beogradu u završnim rečima zatražilo je da Vladimir Kecmanović bude osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 14 godina i 11 meseci, dok je za Miljanu Kecmanović predložena kazna od tri godine zatvora. Sa druge strane, odbrana je tražila oslobađajuću presudu, tvrdeći da navodi optužbe nisu dokazani i da nema zakonskih dokaza koji bi roditelje direktno povezali sa krivičnim delima koja im se stavljaju na teret.
Vladimir Kecmanović tereti se za teško delo protiv opšte sigurnosti, jer je, prema navodima optužbe, sina vodio u streljanu i obučavao ga da rukuje oružjem, kao i zbog toga što oružje u kući, kako tvrdi tužilaštvo, nije bilo adekvatno obezbeđeno. Miljani Kecmanović se
na teret stavlja krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica, odnosno sopstvenog sina koji je kasnije počinio zločin.
Tokom postupka, koji je velikim delom bio zatvoren za javnost radi zaštite maloletnih lica i privatnosti oštećenih porodica, izneti su detalji koji su dodatno potresli javnost. Posebnu pažnju izazvale su poruke koje su, prema navodima punomoćnika oštećenih, razmenjivali Miljana Kecmanović i njen sin.
Advokat je naveo da je Miljani Kecmanović sin u jednoj poruci napisao: “Mrzim te“, a 2022. godine poruka koja je, takođe zaprepastila sve prisutne jeste sadržaj koji je Miljana Kecmanović poslala sinu:”Je*i se, sine”.
Kako je izneto tokom završnih reči, deo prepiske datira još iz 2020. godine, dok su pojedine poruke nastale samo nekoliko meseci pre zločina. U njima se, prema navodima iz sudnice, vidi odnos pun pritiska, sukoba i teških reči, kao i da je Miljana sinu zamerala odnos prema mlađoj sestri.
– Zašto imaš potrebu da se tako ponašaš prema sestri? – glasila je jedna od poruka iz 2023. godine koje su pročitane pred sudom.
– Ode sve u propast… U školi sam, stvarno nas sramotiš, ja nisam majka koje treba da se stidiš, čak i da sam najgora, tvoja sam majka – još jedna je od poruka koju je majka poslala maloletnom sinu koji je nekoliko meseci kasnije počinio masakr. Jedan od najpotresnijih detalja koji su se čuli tokom postupka jeste navod da je Miljana Kecmanović od sina stalno zahtevala da u svemu bude najbolji. Dečak je, prema nezvaničnim informacijama koje su se pojavile tokom postupka, govorio da se ljutila i vikala kada nije ispunjavao ta očekivanja, kao i da je to uticalo na njega. U javnosti su se pojavili i navodi da mu je majka govorila da će biti “beskućnik” ili “pekar” ukoliko ne bude imao odličan uspeh u školi.
– Majka je stalno tražila da budem najbolji. Ljutila se i vikala kada to nisam bio, ljutio sam se i ja zbog toga na nju – rekao je dečak, prema nezvaničnom informacijama.
U sudnici se govorilo i o odnosu Vladimira Kecmanovića prema sinu. Advokatica Zora Dobričanin, govoreći o porodičnim odnosima, istakla je da je poražavajuća činjenica da je otac, prema navodima iz postupka, izlazio iz kuće i odlazio na posao, a da ne uđe u sobu svoje dece. Ona je ukazala i na postojanje kamere u dnevnoj sobi, navodeći da su roditelji, da su pregledali snimke od 1. do 3. maja, mogli da vide šta se dešava.
– Ono što je meni poražavajuće i što ne mogu da prihvatim jeste činjenica da ne poznajem roditelje koji odu na posao ili izađu iz kuće, a da ne uđu u sobu svog deteta. Vladimir Kecmanović odlazi na posao i ne ulazi u sobu svoje dece, ni da ih vidi, a kamoli da ih poljubi. To je za sve nas bilo katastrofalno suočavanje sa takvom činjenicom. Zamislite porodicu koja ima kameru u dnevnoj sobi i koja primeti da je kamera zamračena, pa umesto da dođe kući i proveri šta se dešava, samo pozove dete da ga pita. Potom dođu kući i od 1. do 3. maja nijednom ne pogledaju snimke, a da jesu, mogli su da vide šta dečak radi i da ga spreče. Oni su dostavili snimak iz streljane na kojem se vidi da dečaka obučava vlasnik streljane u prisustvu oca i da je taj snimak sačuvan na tri nosača podataka. Zašto? Možda snimate da bi to moglo ponovo da se gleda, možda snimate jer ste srećni zbog toga, pa želite time da se pohvalite, a možda na taj način pravite sebi alibi. Možda postoji i neki drugi razlog – rekla je Dobričanin.
Prema navodima, decu Kecmanovića je dadilja vodila svuda, pa i kod lekara, te je više znala o njemu nego njegovi roditelji. Dečak je do šestog razreda dobio samo dve četvorke, ali mu nisu išli sportovi, zbog čega je navodno otac počeo da ga obučava da rukuje
oružjem. Govorilo se i o tome da su u kući navodno pričali samo francuski jezik, a dečak je išao u bilingvalno odeljenje u “Ribnikaru”.
Tokom izricanja prve prvostepene presude sudija je, obrazlažući odluku, naveo da su roditelji grubo zanemarivali dužnosti vaspitanja i zapustili dete, kao i da su zanemarivali njegovo psihičko i emotivno stanje. Tada je rečeno i da mu je otac govorio da je “psihopata”, dok je majka, prema obrazloženju, vršila pritisak da mora da bude najbolji u školi. Sudija je tada istakao i da se postavlja pitanje da li bi do zločina došlo da nije bilo takvog vaspitanja i zanemarivanja.
– Zanemarivanje je bilo u većem stepenu i dovelo je do stanja zapuštenosti. Da nije bilo takvog vaspitanja, postavlja se pitanje da li bi do ovoga došlo. Za sud je neshvatljivo da roditelji zanemaruju takvo stanje deteta i da otac vodi dete u streljanu, a da se majka tome ne suprotstavlja – rekao je sudija.
Posebno težak trenutak za porodice ubijenih bio je prikazivanje dokaznog materijala tokom postupka. Majka ubijene devojčice Ane Božović, Ninela Radičević, ranije je ispričala da roditelji dečaka nisu gledali dokumentaciju sa uviđaja, već su gledali u pod i cipele, kao i da je dečak imao “očigledne mentalne smetnje koje su roditelji zanemarivali”.
– Njima je prikazivana dokumentacija sa uviđaja. Mi govorimo o fotografijama sa mesta zločina. Oni te slike nisu ni gledali. Gledali su u pod, u cipele, gde god. I prvi put su zaplakali tek kada je pušten snimak poziva policiji, kada se njihov sin prijavljivao. To je bio trenutak kada su pustili suzu. Pre toga, tokom celog materijala koji je prikazivan, nije bilo nikakve reakcije- istakla je Ninela.
U završnim rečima, Vladimir Kecmanović je negirao krivicu i tvrdio da su on i supruga bili brižni roditelji, navodeći da će teret tragedije nositi do kraja života. Miljana Kecmanović je rekla da se tokom postupka trudila da se drži dostojanstveno i pokaže poštovanje prema oštećenima i žrtvama, kao i da oseća moralnu odgovornost jer je njeno dete počinilo zločin.
Podsetimo, dečak koji je počinio zločin ne može krivično da odgovara, jer u trenutku izvršenja dela nije imao navršenih 14 godina. Upravo zbog toga postupak protiv njegovih roditelja ima dodatnu težinu, jer sud odlučuje o pitanju njihove odgovornosti za
okolnosti koje su, prema navodima optužbe, prethodile masovnom ubistvu.
Sutrašnja presuda Višeg suda u Beogradu trebalo bi da donese novi pravni odgovor na pitanje da li su Miljana i Vladimir Kecmanović krivi za dela koja im se stavljaju na
teret. Ipak, bez obzira na odluku, na novu presudu pravo žalbe imaće i tužilaštvo i odbrana, što znači da ovaj postupak ni sutra ne mora dobiti konačan epilog.
(Telegraf.rs)
