Jedini zabeleženi napad ajkule u Crnoj Gori desio se 1955. kod Budve – misterija smrti studenta Stevana Tomaševića i dalje nedokučen: ajkula ili nesreća? Otkrijte detalje legende koja traje već 70 godina.
Prema pričama koje već decenijama kruže, jedini zabeleženi slučaj napada ajkule na čoveka u crnogorskom primorju desio se 13. jula 1955. godine, kada je život na tragičan način izgubio student Stevan Tomašević.
Prema tadašnjim svedočenjima, morska neman ga je gotovo prepolovila!
NAJČITANIJA VIJEST:
Iznenada preselio Moamer Tulumović: Bio je simbol zdravog života i vedrine
U Budvi se i dan-danas tiho prepričava zastrašujuća priča koja je obeležila jedno letnje popodne davne 1955. godine. U maloj uvali, odmah desno od popularne plaže Mogren, pored velike ravne stene koju mnogi koriste za sunčanje, krije se nesreća koja je ostavila dubok trag među meštanima, a do dan danas, uz misterioznutragediju na mostu Pjenavac, ova priča ostala je jedna od najupečatljivijih u modernoj crnogorskoj istoriji.
Nesreća se dogodila u vreme kada su trojica studenata, koji su boravili u letnjem odmaralištu na Jazu, odveslali čamcem ka Budvi. Privučeni kristalno čistom vodom u podnožju stene, odlučili su da naprave pauzu i okupaju se.
Prvi je u vodu navodno skočio 21-godišnji Stevan Stevica Tomašević, student elektrotehnike iz Čačka. Neposredno nakon što je uskočio, priča se, da se dogodio napad koji su preživeli kasnije opisivali kao zastrašujuć. Mladića je napala ajkula i na mestu usmrtila. Težina povreda bila je tolika, da su očevici tvrdili da je telo bilo gotovo prepolovljeno, prenosi SD.
Lokalni ribari i pripadnici mornaričke straže tada su navodno tvrdili da je napadač bila velika bela ajkula, čija je dužina procenjena na čak sedam metara. Kružile su priče da je ajkula dopratila neki američki brod koji je prolazio Jadranom, a da ju je ka obali privukla lešina magarca koju je neko prethodno bacio u more nedaleko od uvale.
Oproštaj i mistični detalji
Nekoliko dana posle tragičnog događaja, porodica i prijatelji nesrećnog Stevice, navodno, došli su čamcem do mesta nesreće kako bi se oprostili. Bacili su cveće i vence u more, opraštajući se od mladića.
Ostao je i jedan, možda i mitski detalj, koji se prepričavao sa posebnom jezom, mladić je tog dana navodno nosio majicu Kajakaškog kluba Čačak sa brojem 137, što se, po mnogima, simbolično poklopilo sa datumom tragedije: 13. 7. 1955. godine.
Mesec dana kasnije, na vrhu stene iznad uvale, porodica je postavila spomen-ploču na kojoj stoji sledeći natpis:
“U uvali iza ove stene, kupajući se sa drugovima, 13. VII 1955. izgubi život Stevan-Stevica Tomašević, student elektrotehnike iz Čačka, u svojoj 22. godini, a kao žrtva morske nemani. Neutešna porodica i drugovi.”
Spomen-ploča se i danas nalazi na tom mestu, iako je vreme učinilo svoje, natpis je teško čitljiv, delom zbog patine, delom zbog nepristupačnog terena.
Ćutanje medija i legenda koja je rasla
Zanimljivo je da tadašnji mediji nisu izveštavali o ovom događaju. Prvi put tragedija je zvanično pomenuta u štampi tek 14. avgusta 1955. godine u crnogorskom listu “Pobjeda”, i to povodom postavljanja spomen-ploče.
Uzrok smrti je pominjan tek u trećoj rečenici teksta: “Nesrećni mladić koji je u Budvi letovao u koloniji studenata, nastradao je prilikom kupanja od morskog psa.” U tekstu se navodi da je komemoraciji prisustvovao veliki broj ljudi, a da je organizovan i svečani govor u znak sećanja na stradalog mladića.
Iako ova priča s godinama poprima status legende, nikada se nije pojavila proverena informacija koja bi dokazala da je u pitanju zaista bio napad ajkule, ali sa druge strane nema ni dokaza koji bi govorili suprotno, što mnogima ostavlja prostor za sopstveno tumačenje i teorije.
Brojne teorije o slučaju na Mogrenu
Na društvenim mrežama, svoje mišljenje i teoriju podelila je influenserka i borac za zaštitu životinja Maja Koviljanić, koja veruje da je ovaj slučaj zapravo mit i da je istina o tragičnom događaju potpuno drugačija!
-
- je godina, ne postoje spasilačke ekipe nigde na crnogorskom primorju koje bi mogle da reaguju, ne postoji ronilačka oprema, ronilo se na dah, bile su samo dve maske u celoj Crnoj Gori. Mesto gde je skočio student je veoma opasno, metar i po dubina, visina stene sa koje je skočio je 11 metara. Skočio je za vreme oseke, kada se more povlači. Na tom mestu se sudaraju struje sa obe strane, more te ščepa i razlupa o stene koje su oštre kao žilet. Sve predispozicije za red flag – ne skakati u more ni slučajno jer je opasno po život. – navodi Maja u na svom snimku na TikTok-u i dodaje:
- Na drugu stranu staviš dva druga koja su odozgo videla lokvu krvi od svog drugara, koji se bukvalno iskasapio na stenama. Dva druga koja su videla horor prizor, kako se njihov drug trese nogama i rukama u lokvi krvi i bori za život. Oni su se prepali da je ajkula (videli u samo skok i krv) – iznosi Maja svoju teoriju i nastavlja:
- Priča o ajkuli u ovom slučaju je pretpostavka i izmišljena. Više puta izgovorena laž postaje istina, a ova “istina” se menjala i menjala i ukrašavala od 1955. od strane raznih ljudi, ribolovaca, menjala je svoj oblik… Dignuta je spomen ploča i pominje se ajkula koju niko nije video, telo mladića, koliko ja znam, nikad nije pronađeno. Samo upalite logiku, to su samo urbane legende, jedina istina o ovome je tragedija koja se desila, a to je da je mladić nažalost stradao, ali ne od ajkule – kaže Maja Kovijanić, influenserka i borac za zaštitu životinja.
Teoriju o tome da je Stevica Tomašević stradao od udarca o stene, a ne od ajkule, izneo je i Budvanin Marko Vicković, poznati bodibilder sa invaliditetom i čovek koji je pasionirani ronilac i ljubitelj životinja:
- Na Mogrenu gde je čovek navodno stradao od ajkule je metar i po dubina, velike su oseke, oštre stene, udar struja sa dve strane… U to vreme kad je on stradao nije postojala spasilačka ekipa nigde na crnogorskom primorju, osim diverzantske grupe u Podgorici. Dok su oni došli, to telo je odnela struja i nikad nije pronađeno. U to doba su postojale dve maske za ronjenje u Crnoj Gori. Druga stvar, on je skočio sa stene u vreme oseke, stene su ga posekle i slomile kosti, jer je visina 11 metara odakle je on skočio. Ljudi koji su bili na površini gore, kad vide krv u vodi, šta će pomisliti? Pa ajkula… – tvrdi Marko Vicković.
Šta je istina, a šta mit?
Iako su priče o ajkulama u Jadranu često obavijene misterijom i preuveličavanjem, stručnjaci potvrđuju da se opasne ajkule u ovom moru zaista pojavljuju, ali da napadi na ljude praktično ne postoje. Tokom decenija zabeleženi su retki susreti, poput nedavnog primera iz Kotora, kada je velika bela ajkula uhvaćena i vraćena nazad u more, što je pokazatelj njene prolazne prisutnosti u ovim vodama.
Ranije je poznat slučaj budvanskog ribara Ilije Rafailovića, koji je na pučini ulovio mladunče velike bele ajkule. Najčešće se susreti dešavaju daleko od obale, na otvorenom moru, posebno u područjima gde borave tune. Uprkos povremenim viđenjima, stručnjaci naglašavaju da se ajkule u Jadranu generalno drže podalje od ljudi i da razloga za paniku – nema.
Globalna evidencija napada ajkula i podaci za Crnu Goru
Global Shark Attack File (GSAF) predstavlja najobimniju svetsku bazu podataka o napadima ajkula, koju vodi “International Shark Attack File” tim u saradnji sa istraživačima i univerzitetima širom sveta.
Ovaj registar prikuplja detalje o svim prijavljenim napadima na ljude širom sveta, kako potvrđenim, tako i onima za koje postoje sumnje.
U slučaju Crne Gore, GSAF beleži dve ključne stavke koje dodatno komplikuju već misteriozni slučaj smrti Stevana Tomaševića kod Mogrena 1955. godine. Jedan unos navodi “nepotvrđen napad” iz 1987. godine sa beleškom da nije moguće verifikovati incident u lokalnim izvorima, dok za 1955. godinu piše da je reč o “neizazvanom napadu” sa fatalnim ishodom, ali se pominje i prezime “Romasević” umesto Tomašević, što stvara dodatnu konfuziju. Pojavljuje se i podatak da je ajkula bila bela, duga čak 6,5 metara.
Upravo ovi nepodudarni i konfuzni podaci iz globalnih baza hrane sumnje i podgrevaju teorije, da li se zaista radilo o napadu ajkule, ili o jednoj od najdugovečnijih misterija crnogorskog primorja.
Priča o Stevici Tomaševiću i tragediji iz 1955. godine i dalje ostaje na granici između legende i istine.
Ne postoje materijalni dokazi koji nepobitno potvrđuju da je Stevica Tomašević stradao od ajkule, jer telo nikada nije pronađeno. Sa druge strane, priče lokalnih ribara decenijama se prenose kao “dokaz” da je u pitanju bio napad morske nemani.
S obzirom na to da ni jedna ni druga verzija nemanju svoje uporište u nepobitnim činjenicama, tema jedinog napada ajkule sa smrtnim ishodom u Crnoj Gori verovatno će zauvek ostati između mita i istine.
Ajkule u Jadranskom moru
Istraživanja su pokazala da u Jadranskom moru živi 54 vrsta ajkula.
Prema Institutu Plavi svijet, svim ajkulama je zajednički spor rast, kasno polno sazrijevanje, dug životni vijek i niska stopa reprodukcije, što ih čini izuzetno osjetljivim na antropogene faktore kao što je ribolov.
Pored toga, ajkule su poznate po svojim fantastičnim čulima. Imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa i mogu namirisati kap krvi u morskoj vodi u koncentraciji 1:1000000.
Takođe imaju izuzetno veliko vidno polje, s obzirom na to da većina ajkula ima oči postavljene sa strane glave.
11 saveta u borbi protiv ajkule
- Rano jutro i veče ajkule se hrane
- Ne pravite buku lupajući po vodi daleko od obale
- Ako imate otvorenu ranu ne idite daleko, ajkule osete krv nadaleko kilometrima. On je naveo da žene u periodu ciklusa treba da vode računa.
- Izbeći kupanja na ruti gde prolaze kruzeri i prekookeanski brodovi, bacaju otpad, ajkule se skupljaju, jedu
- Mokraća tj. urin podstiče napad, deluje razdražujuće
- Ne ronite sami i nemojte da zaostajete iza grupe na ronjenju ili snorklingu
- Ne bežite, skupite snagu i hrabrost, plivajte na nju – njuška, oči i škrge su slabe tačke, udarite, ubodite je nečim, pokažite da niste plen koliko je moguće
- Uvek je gledajte, oborena prsna peraja su znak nezainteresovanosti, kada su zategnuta očekuje se napad
- Ako se ostale ribe izgube i počnu panično da beže, gledajte oko sebe, verovatno je predator blizu
- Jarke boje na kupaćem kostimu je zbunjuju od klasičnih crnih u kojima ličimo na plen (npr. na foku)
- Ne bacajte hranu sa brodova ako ste daleko od obale a ronioci ili plivači su u moru.
NAJČITANIJA VIJEST:
Poslednji smrtonosni napad u Hrvatskoj
Poslednji smrtonosni napad u Hrvatskoj dogodio se 1974. kod Lokve Rogoznice kod Omiša, hrvatskog grada u Splitsko-dalmatinskoj županiji.
Ajkula je napala Rolfa Šnajdera (21), Nemca, koji je tada izgubio nogu i iskrvario na plaži.
Od tada je zabeležen još samo napad na slovenskog ronioca Damjana Peseka kod Visa blizu uvale Stončice, 2008. godine.
Morski pas ga je zgrabio za levu nogu i gotovo je odgrizao. Do kosti mu je rastrgao mišić potkolenice, teško povredio arteriju i živce koji drže i pokreću stopalo.
Pesek je bio vojni specijalac i instruktor ronjenja Slovenske vojske. Nakon napada je ostao doživotni invalid. Pesek je oko Visa ronio s podvodnom puškom, a morskog psa je verovatno privukla krv ribe koju je imao zakačenu o pojas.
Hrvatski stručnjak za morske pse dr. sc. Alen Soldo za Slobodnu Dalmaciju naglašava kako ljudi nisu uopšte primamljiv plen ajkulama. Najčešće se napadi dogode zbog greške jer psi osete krv od ulovljene ribe, a ima slučajeva kad ronioci žele da dodirnu ajkulu, povlače je za rep, a onda se to kobno završi.
VIDEO POGLEDAJTE OVDJE.
Kurir.rs
