Progovorila Sofija Ražnatović: Sa Cecom ne može da se priča o nasljedstvu, želimo ono što nam pripada!

Bili su tu njegova djeca iz braka sa Svetlanom Cecom Ražnatović Veljko i Anastasija, dok ostali u to vrijeme nisu došli. Prisutna nije bila ni Sofija Ražnatović, koja živi u Belgiji. Ona se dva dana nakon pomena javila redakciji Kurira i otkrila neke dosad nepoznate detalje iz odnosa s pokojnim ocem.

Sofija koju je Željko dobio sa socijalnom radnicom koja je o njemu vodila računa u belgijskom zatvoru, dotakla se i odnosa s folk zvijezdom Svetlanom Cecom Ražnatović, za koju kaže da je s njom teško voditi razgovore o podjeli imovine.

- Rođena sam u Gentu, a ne u Briselu, i živim u toj oblasti. Odmalena sam bila prisutna u životu mog oca. Rođena sam 1979. godine i majka me je od rođenja vodila kod oca u zatvor. Kad sam bila na raspustu, često sam dolazila kod bake i tetke u Srbiju. U jednom trenutku moj otac  je nestao iz života moje majke i ona više ništa nije čula o njemu - rekla je na početku Sofija, koju su povrijedili napisi da je otac za nju saznao tek 1991. godine.

- Tata je meni redovno slao fotografije. Kad se oženio Cecom, moja majka mu je poslala čestitku i poželjela sve najbolje. Tada sam ja imala oko petnaest godina. Tada sam i saznala da je on moj biološki otac. Od 1995. godine sam često dolazila u Beograd i vrijeme provodila s tatom i njegovom suprugom Cecom i ostalim članovima porodice - ispričala je Sofija.

Ona kaže da je prisustvovala očevoj sahrani.

- Bila sam s Borislavom Pelevićem. Često sam dolazila na parastose, a naročito poslije 2010. godine. Nikad se nisam krila od medija, nažalost, novinari su samo željeli da snime Cecu i njenu djecu. Ne volim nepravdu i nadam se da ćete vi napisati kako je istina. Mi, svih sedmoro djece bez Anastasije i Veljka, jer su oni bili vrlo mali, mnogo smo propatili zbog gubitka oca. Trudili smo se da budemo jaki i da se borimo za ono što nam pripada. Nažalost, ništa zauzvrat nismo dobili - tvrdi Ražnatovićeva.

Ona kaže da s folk zvijezdom danas nije u korektnom odnosu:

- Jako mi je žao što sa Cecom ne mogu da se vode razgovori kao sa ozbiljnom, odgovornom osobom i da otvoreno kažu šta se zaista dogodilo poslije smrti mog oca. Želimo samo ono što nam pripada, a to je dio našeg oca. U Evropi svako dobije dio nasledstva kad roditelj umre. Naš život je tek počeo i mi takođe želimo da idemo dalje i svako malo je više nego dobrodošlo. Željko nije bio samo Cecin muž nego i naš voljeni otac.

.

.

Izvor: Kurir