DULE (13) JE OTIŠAO DA KUPI SOK I VIŠE SE NIJE VRATIO Nasmrt je pretučen u centru BG, to je bio POČETAK TRAGEDIJE njegove porodice

Dušan Jovanović (13) pre 26 godina brutalno je ubijen u Beogradskoj ulici u centru prestonice, a njega su ubili skinhedi samo zato što je bio romske nacionalnosti!

Srbija je tada ostala šokirana, a i toliko godina kasnije ova tragična priča ostala je nezaceljena rana zbog koje će Srbija dugo patiti.

Dečak je tog dana od oca tražio novac za sok koji je mnogo voleo, a nesrećni čovek, ni ne sluteći da će sina umesto u prodavnicu poslati pravo u smrt, dao je Dušanu pare.

Kobnog osamnaestog dana oktobra, 1997. godine, na putu do prodavnice presreli su ga tinejdžeri. Kasnije se za njih ispostavilo da su skinhedi. Najpre su mu tražili novac, a kada je odbio da im da, počeli su sa pesničenjem. Bacili su ga na pod, a ređali udarce jedan za drugim. Nesrećno dete šutirali su po telu i glavi čizmama koje su bile ojačane metalom. Radili su to besomučno, sve dok nije prestao da daje znake života. Mali Dušan je sve vreme grčevito držao pare za omiljeni sok.

Dušan je preminuo od posledica preloma vrata.

U belom kovčegu ispraćen je na večni počinak dva dana kasnije, uz prisustvo više stotina ljudi.

Dušanov otac, Aleksandar Jovanović, ispričao je kasnije za medije da je, videvši da se duže vreme ne vraća kući, krenuo za sinom.

– Našao sam ga da leži na stepenicama, glava mu je bila pognuta unazad. Tada sam viknuo: “Ko mi ubi sina?” Izašle su komšije, a ja nisam znao šta da radim. Utrčao sam kod komšinice, rekao joj da pozove policiju, a onda je izašla i moja žena. Rekao sam joj: “Ubili su nam sina”, a ona je počela da vrišti – ispričao je davne 1997. Dušanov otac opisujući to pakleno veče, ni ne sluteći da će nekoliko godina kasnije nestati gotovo cela njegova porodica.

Tragična sudbina porodice Jovanović tu se nije zaustavila. Dušanova majka izvršila je samoubistvo vešanjem. Ruku na sebe digla je 12. jula 2015. godine. Žudela je 18 godina za sinom, ali bol je ipak pobedila. Htela je da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena.

Nakon nje, preminuo je i Aleksandar, otac dečaka. Jedina osoba koja je ostala od Jovanovića je mlada Kristina, koja je ostala da se bori sa surovim životom i neizmernom tugom. O Duletu je želela, pričala je ranije, da snimi dokumentarni film, da se nikada ne zaboravi njegova tragična smrt.

Majka se obesila, otac preminuo posle teške bolesti

Tragična sudbina porodice Jovanović nije se zaustavila na smrti dečaka. Dušanova majka, nije mogla živi bez sina i više puta je, prema rečima Dušanove rođene sestre koja je rođena tri godine nakon njegove smrti, pokušala da se ubije.

– Nikada nije pokušala da oduzme sebi život dok sam bila u kući. Čak su kad sam se rodila svi govorili da je postala sasvim druga osoba. Međutim, nikada nije mogla da prihvati da njenog sina više nema. Nedelju dana pre nego što je oduzela sebi život, primetili smo da je u depresiji. I jednog dana kada sam došla kući, ja sam bila ta koja sam je prva i zatekla… – ispričala je ranije za Kristina Jovanović.

Tog 12. jula 2015. godine, u smrt je otišla i Dušanova majka.

– Duletu je rođendan bio 1. avgusta. Tokom svih tih 18 godina pričala je kako hoće da bude sa svojim sinom za njegov rođendan. I tako je čekala i čekala. I te poslednje godine više nije mogla. Htela je da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena.

Tada 15-godišnja devojčica, živeći pretežak život za jednu tinejdžerku, rasla je sa uspomenom na svog malog brata kog nikada nije upoznala, a pored svih nedaća koje su joj se dogodile, morala je da vodi računa i o bolesnom ocu, jer su Aleksandru bile amputirane obe noge usled teške bolesti.

Tri godine nakon svoje supruge i preminuo je i Aleksandar, a mlada Kristina ostala je sama da se bori sa surovim životom i neizmernom tugom.

– Htela bih da se o Duletu snimi dokumentarni film, da se nikada ne zaboravi njegova tragična smrt – zaključila je tada Kristina Jovanović.

Podsetimo, nakon što su čizmama sa metalnim ojačanjem do smrti šutirali dete, monstrumi koji su se krili iz ekstremističke ideologije, pobegli su u pravcu nekadašnje Železničke stanice na dnu Nemanjine ulice. Pošto je policija imala detaljan opis, uhapsila ih je nekoliko sati posle zločina.

Milan Č. i Ištvan F. iz Zemuna osuđeni su na po deset godina zatvora i poslati su na izdržavanje kazne u Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu.

Kurir.rs/Blic