Htio sam da oduzmem sebi život, izlazio sam na terasu da skočim: Gastoz prvi put o depresiji, priznao da je imao velike dugove!

“Bio sam u depresiji i htio sam sebi nekoliko puta da oduzmem život i to je bilo jako zanimljivo. To je bilo baš kada je mama preminula, to je bio baš težak period. Trebalo mi je vremena da se malo saberem, iako sam ja radio, izlazio i pio. Sve sam radio kao što inače radim, a zapravo je to bio samo izgovor da pobjegnem od toga. Onda sam shvatio da ne možeš da pobjegneš od toga, već da moraš da se suočiš sa tim. Svaki put kada sam u zgradi ili na nekom spratu, i ako postoji neki balkon ili neka terasa, uvijek kad sam izlazio na tu terasu, ja sam htio da skočim. Bio sam iz fazona daj bre tebra, zašto živiš? U tom trenutku nemam djevojku, umrla mi mama, imam par hiljada eura dugove, nemam nikakvu pjesmu. I ja stojim i razmišljam da l’ da skočim, da l’ da ne skočim? Idiot, razmišljanje jednog bespomoćnog bića, slabića".

Gastoz objašnjava kako se izborio sa mračnim mislima, pa otkrio i da su prijatelji njegovo stanje shvatali olako i nerijetko mislili da se šali!

“Imao sam neku žurku u Švajcarskoj. Dovukao sam pola kluba poslije mog nastupa na after u hotel, i mnogo je bilo dobro. Ujutru kad sam ustao da se istuširam i sve, krst koji sam imao je bio polomljen na pola. Bukvalno kao da ga je neko mačem isjekao. Tad sam se uplašio, i poslije se totalno smirio i shvatio da to što su te mračne misli meni dolazile u glavu je zato što sam htio da bježim od nečega. Ne znam od čega, ali shvatio sam da se od problema ne bježi, i da je to nešto najgore što sam mogao sebi da uradim, a to je da sam sebi oduzmem život. To je tako moglo da ispadne sebično sa moje strane. Poslije toga, ko god da je imao neke padove, ja sam te ljude namjerno prisiljavao da pričaju da bi došli do njihovog problema. U mom slučaj mnogi su znali, ali su to laički prihvatili. Ja sam njima rekao: ‘Ljudi ubiću se!’, a oni su mislila da se šalim!”

Popularni rijaliti igrač je govorio o svom učešću u rijalitiju, pa otkrio da li misli da se ‘prodao’! A prvi put je objasnio do detalja kako je uspio da pobjegne iz rijalitija.

“Bio je 14. februar. Ulaze momci i namještaju bend, sve kako treba. Ja pitam režiju da mi daju da obavim jedan poziv, pošto je 14. februar, Dan zaljubljenih, da čujem Naidu. Čuli smo se, rekla je da je kod Požgajeve žene, da su zajedno u stanu i da nas prate, pošto je i Požgaj tad bio u rijalitiju. Onda sam pitao Požgaja gdje živi, on mi je rekao, onda sam ja njemu rekao da imam plan. On je rekao kakav plan? Ja sam mu rekao da bježim večeras! On kaže gdje bježiš, ja kažem da idem da kažem mojoj ženi da je volim! Ja mu kažem, sad kad se završi žurka u pola tri, otvoriće se kapija, jedno obezbjeđenje je uvijek na vratima, drugo je sa bendom.

Dok se oni budu pakovali, ja ću da uzmem kaput, uzeću šešir i naočare od nekog lika, i uzeću ove dvije torbe od zvučnika, i probaću da izađem. Ako me vrate, vrate me. Ako prođem, prošao sam. Samo sam krenuo, ja sam jedno obezbjeđenje prošao, drugo sam prošao, izlazim napolje, a pošto dugo nisam bio napolju, oni su postavili neka magnetna vrata gdje je bilo još jedno obezbjeđenje na koje ja nisam računao! Strah me je, kao u filmovima! Ja gas brate i sad moram tu da prođem. Vidi me žena i kaže: ‘Ej, gdje ćeš ti?’, a ja mrtav hladan: ‘Idem samo torbe da odnesem pa se vraćam po opremu’. Ja ostavio torbe ispred Happy-a, idem desno da izađem na put, i ‘ladno odjednom ja više nisam u rijalitiju…”

.

.

.

.

.

Izvor: Mondo.rs